Za nepune tri godine od preuzimanja fabrike piva na Dunavu, investirano oko 100 miliona evra, ali ta suma je samo dobar temelj za nova ulaganja

U 11 srpskih pivara godišnje se proizvede oko šest miliona hektolitara piva. Svaki stanovnik u proseku popije 74 litra a mi, kao narod, ne spadamo u nacije pivopije poput Čeha sa 165 ili Nemaca sa oko 125 popijenih litara godišnje. Ipak, konkurencija nikada žešća, jer su na naše tržište stigle, uglavnom, kompanije i brendovi koji i u svetu mnogo znače. Neke od njih su i sa vekovnom tradicijom. O iskustvu i poslovanju kompanije InBev Srbija Apatinska pivara, u intervjuu za Magazin Biznis Hans Vilhelm Šute kaže da su rezultati odlični i na domaćem i na stranom tržištu.

Malo je fabrika u Srbiji koje se mogu pohvaliti tradicijom dugom dva i po veka. Sa kakvim finansijskim i proizvodnim rezultatima završavate ovu poslovnu godinu i šta planirate za iduću?

– U godini kada slavimo 250 godina postojanja i uspešnog poslovanja, ponosni smo na sve ono što smo postigli upravo ove godine. Letnja sezona nam je bila vrlo uspešna, tako da smo tokom prve polovine godine povećali obim proizvodnje za približno petinu u odnosu na prošlu godinu. Odličan uspeh postigli smo na tržištima na kojima izvozimo, ali i na domaćem gde je naš vodeći brend „jelen pivo“ zabeležio rekordni obim proizvodnje. Naš internacionalni brend Beck’s, lansiran maja 2005. na tržište Srbije zabeležio je rast od 450 procenata u odnosu na prethodni posmatrani period. Apatinska pivara je registrovana na Beogradskoj, a naša matična kompanija InBev na Belgijskoj berzi, tako da je malo teže dati detaljnu godišnju procenu.

Skica za portret

Hans Vilhelm Šute je na mesto generalnog direktora InBev Srbija Apatinska pivara od početka ove godine. Rođen je u Južnoj Africi (Namibiji) pre 40 godina. Oženjen je i ima dvoje dece – sina i ćerku. Po profesiji je ovlašćeni rukovodilački računovođa. Studirao je u Kejptaunu i Londonu. Dve decenije je radio u FMCG industriji. Karijeru je započeo u kompaniji Unilever, a prošlih deset godina proveo je u industriji piva (Guinness, InBev).

Što se tiče planova za sledeću godinu, mi svakako želimo da nastavimo tempom koji smo imali tokom ove godine. U skladu sa realizacijom planova u prethodne tri godine i naše buduće investicije biće usmerene na razvoj svih aspekata poslovanja. Ostaćemo fokusirani, pre svega, na uvođenje inovacija, unapređenje kvaliteta naših proizvoda i usluga od momenta proizvodnje do plasiranja gotovog proizvoda, uvek posvećeni zadovoljavanju potreba naših potrošača.

Apatinska pivara sa tržišnim udelom od 46 do 48 odsto predstavlja, odista, igrača s kojim se mora računati. Kako doživljavate tu činjenicu sa stanovišta korporativne odgovornosti za sve ono što radite i nudite?

– Kao prvo, ciframa o tržišnom udelu je teško kalkulisati s obzirom na to da svi podaci nisu javno dostupni, ali svakako je tačno da je Apatinska pivara lider na tržištu Srbije. Potpuno smo svesni naše korporativne odgovornosti i u skladu s tim mi imamo interni InBev Kodeks koji je baziran na sledećim ključnim tačkama. Prvo, odgovorno konzumiranje pića, jer mi promovišemo naše pivo u skladu sa odgovornim konzumiranjem pića i odgovornim odnosom prema piću. Drugo, uzrast dozvoljen za konzumiranje pića, što znači da su marketinške kampanje kompanije InBev, kao i plasman našeg piva, usmereni na osobe koje uzrastom, odnosno godinama, pripadaju grupama kojima je dozvoljeno konzumiranje pića. Treće, ključno mesto su rizične aktivnosti. Naime, naše promotivne kampanje i materijali ne prikazuju akt konzumiranja piva neposredno pred aktivnosti (ili lokacije), koje su potencijalno rizične, kao što je na primer vožnja automobila. Četvrto je zdravstveni aspekt. Mi verujemo da pivo može biti deo uravnoteženog i zdravog života, pod uslovom da se konzumira odgovorno i umereno. Što se tiče alkoholnog sadržaja, nećemo isticati visoki nivo alkohola kao pozitivan kvalitet naših brendova.

Srbija, druga kuća

Iako ste kratko vreme u Srbiji, šta Vam se dopada, a šta baš ne?
– Srbija je za moju porodicu i za mene postala druga kuća. Ljudi su ovde vrlo srdačni i prijateljski nastrojeni, posebno u odnosu sa decom. Imam dva hobija – odbojku i skvoš, ali kako se dosta radi, prilično malo vremena mi ostaje za sportske aktivnosti. Slobodno vreme uglavnom provodim sa porodicom, trudeći se da uvek organizujem neke aktivnosti, kad god je to moguće.
Koji je Vaš moto?
– Moj poslovni moto glasi: „Ne komplikujte, budite fokusirani na potrebe potrošača, bez kompromisa u kvalitetu”. Ključne tri stvari u životu zapravo bih sveo na tri tačke koje na engleskom jeziku zovem 3 H: H – Health – zdravlje, H – Happiness – sreća i H – Hectolitres – hektolitri.

Konkurencija na tržištu piva Srbije nikada nije bila jača. Ipak, Apatinska pivara uspeva da raste i razvija se. Koja je formula uspeha?

– Potpuno se slažem da konkurencija na tržištu piva u Srbiji nikad nije bila jača nego što je danas. Najverovatnije je najsnažnija u odnosu na mnoge zemlje u okruženju. Mi se, svakako, zalažemo za zdravu i fer konkurenciju. To nas i stimuliše da stalno unapređujemo sve aspekte poslovanja na našem putu „od najvećeg do najboljeg”. Naš glavni cilj će i dalje biti stalno poboljšavanje kvaliteta proizvoda, kao i zadovoljavanje potreba naših potrošača. Tajna uspeha leži u našim vrednostima koje su čvrsto ukorenjene u našoj organizaciji. Naše glavne vrednosti možemo sažeti u dve tačke:

naši potrošači su na prvom mestu i naši ljudi su od značaja. Naime, mi smo lideri u stvaranju i pružanju vrhunskog kvaliteta – od same kapije pivare do poslednje flaše koja dolazi u ruke potrošača. Sve mora biti u skladu sa visokim standardima Apatinske pivare i InBeva. Druga orijentacija jeste da želimo da privučemo i zadržimo najbolje ljude. Zato investiramo u razvoj i podržavamo neprekidno učenje i nagrađujemo uspeh.

Da li planirate još neku akviziciju u Srbiji? Recimo BIP?

– Trenutno imamo odličan brend portfolio, sa vrlo dominantnim domaćim brendom – „jelen pivom“, internacionalnim brendovima Beck’s i Stella Artois, a distribuiramo i „nikšićko pivo“ iz Crne Gore. Osnovni cilj u narednom periodu jeste da obezbedimo organski rast sa postojećim resursima i distributivnom infrastrukturom.

„Jelen pivo“ postalo je, ne samo u Srbiji, jedan od naših najpoznatijih brendova. Koliko je godina i novca bilo potrebno da se stvori i šta sve činite, osim prepoznatljive reklame, da ga održite?

– Očigledno je da je „jelen pivo“ tokom prethodnih godina postalo vodeći pivski brend, ne samo na domaćem tržištu, već i u regiji. Rast obima proizvodnje je značajno uvećan. Više od decenije intenzivnog rada, znanja, kreativnosti i inovacija uloženo je u stvaranje i razvoj ovog velikog brenda. Uloženi novac nije nebitan, ali svakako nije i osnovni element uspešne priče jednog ovakvog brenda. Jasna slika o našim potrošačima, tržištu i konkurenciji omogućila nam je da se na pravi način usmerimo u stvaranju dugoročnih veza sa potrošačima, obezbeđujući im brendove i iskustva koja trajno povezuju ljude. „Jelen pivo“ je pravi primer naše misije zasnovane na ovim premisama.

Da li se, s tim u vezi, mogu očekivati slični poduhvati za neki drugi proizvod iz vaše produkcije?

– Lansiranje novih proizvoda zavisi od potreba potrošača koje je neophodno vrlo pažljivo ispitati. Kroz InBev (našu matičnu kompaniju koja je najveći proizvođač piva u svetu) dostupan nam je veliki broj brendova, a što je još važnije i najbolje globalno iskustvo. Za sada, mi zaista verujemo u našu ponudu brendova, kao i u našu strategiju razvoja i resurse koji će podržati uspešnu realizaciju te strategije.

InBev i 200 brendova

InBev je javna kompanija sa centralom u Luvenu, u Belgiji. Koreni kompanije datiraju još iz 1366. godine, a danas je InBev vodeći proizvođač piva u svetu. U ponudi kompanije nalazi se više od 200 brendova, uključujući Stella Artois, Brahma, Beck’s, Leffe i Skol – treći najprodavaniji pivski brend u svetu. InBev zapošljava oko 85.000 ljudi, a posluje u preko 30 zemalja širom Amerike, Evrope i Azije. U 2005. godišnji prihod InBeva je iznosio oko 11,7 milijardi evra. Novosti i detaljnije informacije o kompaniji InBev mogu se naći na sajtu ove kompanije www.InBev.com ili na adresi marianne.amssoms@inbev.com

Apatinska pivara je postala članica kompanije InBev nakon privatizacije 2003. godine. Apatinska pivara ima kapaciteta da proizvodi i druge brendove kompanije InBev.

Na primer Beck’s, jedan od četiri globalna brenda InBeva, već se proizvodi u Apatinskoj pivari i to ne samo za domaće tržište, već i za tržišta susednih zemalja. Zahvaljujući činjenici da smo postigli odlične rezultate kada je izvoz u pitanju, bićemo u prilici da otvorimo i nova radna mesta.

Koliko ste do sada, od kupovine pivare do danas, investirali i u šta?

– Kada je pre nešto manje od tri godine došlo do pridruživanja Apatinske pivare kompaniji InBev, dobijen je spoj najboljeg: lokalnog znanja i stručnosti s jedne, i uspešne prakse na globalnom nivou, s druge strane. Mi imamo sasvim jasnu viziju i strategiju šta želimo da postignemo i kako to da uradimo.

U poslednje tri godine u Apatinsku pivaru je investirano oko 100 miliona evra.

Dosadašnje investicije podrazumevale su ulaganja u modernizaciju pivare i pogona, investicije u unapređenje kvaliteta naših proizvoda i usluga, investicije u infrastrukturu informacionih tehnologija u okviru kompanije i investicije u razvoj naših brendova.

InBev veruje u budućnost Apatinske pivare, tako da će i dalje intenzivno raditi na unapređenju poslovanja. Prioriteti su nam ulaganje u zaposlene i, naravno, u proizvodne kapacitete.

Konačno, kako svoju pivaru vidite za 10 do 20 godina?

– Verujem da će Apatinska pivara i u budućnosti igrati glavnu ulogu u pivarskoj industriji na Balkanu. Naša strategija je da kontinuirano povećavamo kapacitete, korak po korak, u skladu sa povećanjem potreba potrošača za našim proizvodima, kako na lokalnom tako i na tržištima susednih zemalja.

Šta Vam u privredno-sistemskom ambijentu Srbije pričinjava najveće teškoće?

– U ovom kratkom vremenu koliko sam u zemlji, od početka godine, osetio sam vrlo pozitivan zamah u Srbiji, koji me je prilično impresionirao. I državni i privatni sektor vrlo su angažovani oko novih izazova u ekonomskoj sferi zemlje.